Na sud

Е, људи моји, да ми неко причо не би верово, да сам не доживех. Ја сам чуо да на суд не мош да докажеш да ниси крив док не платиш дебело и на судију и на адвоката, али да не мош да докажеш да си крив, то нисам верово.
Ја сам прос човек, машиновођа на локомотиву. Никад на суд низашто нисам био. Али ономад, прегазим краву испред Дољевац. Не прође мало, доби позив за суд, као окривљени. Тужи ме власник на краву. Посаветоваше ме да се не играм, нег да си узмем адвоката. Узе ја адвоката па на суд.
Кад уђомо у судницу, адвокат ме муну у ребра и поново ми рече, по ко зна који пут да ћутим, да ништа не говорим , да не признам нешто што не треба. Све ће он да казује што мене буду питували. Погледам око себе и први пут виде оног што ме тужио. И он узо адвоката.
Судија поче:
– Оптужени устаните!
Jа устадо, укипи се ко пред каплара у војску.
– Ви сте тај и тај,- питује ме, ја ћутим. Он понавља, ја опет ћутим. Адвокат ме мува у бутину и шапуће да одговорим. Тек тад ми ништа не беше јасно, ал ајд, то ћу признам:
– Јесте, ми смо тај, – реко. Прођомо некако тај део ко сам, шта сам, једва се сети како ми се мајка презиваше пре удају. Е онда поче:
– Јесте ли ви тог и тог дана, на пругу ту и ту, возило локомотиву која је прегазила краву тог и тог…?
Ја погледа у адвоката, а он клима главом да признам. Видим ја, све ћу признам, па који ћеш ми мој онда ти, помислим се, али признадо:
– Јесам.
Уто скочи адвокат од ону другу страну.
– Оптужени је признао, спор је решен, предлажем да…
Онда скочи мој, па виче нешто на нјега, па почеше да се фрљају с неки правнички изрази, умал се не побише. На крај решише да ме испитују унакрсно. Шта је то, не знадо тад, ал уплаши се. Почеше, један па други:
– Јеси ли био у ту смену..?
– Јеси видео краву, ил је ниси видео..?
– А како је стајала?
– А где је била глава, а где реп..?
– Јел крава била на пругу, ил није била?
– Дал било на праву пругу, ил на кривину..?
Е, овде ти се мени навуче мрак на очи, па викну:
– Е, није била на пругу!!
– Како није?! – скочише сви.
– Е, није!
– Па где је била?!
– Е, овако је било: крава је мирно и спокојно пасла на једну ливаду педесет метара од пругу. Кад гу је моја локомотива нањушила, па кад рипи из шине, па преко плот, па низ ливаду, јурну право на краву. Кад крава виде шта гу снашло, рипи и она па низ ливаду, а моја локомотива по њу. Крава низ поток, локомотива по њу, крава уз неко брдо, а там на брдо велико дрво. Рипи крава у дрво, па на вр, локомотива опет по њу. Е ту гу је у гранке задавила.
Ете, тако је било.