Официр 5

5

– Живораде!!!
– …
– Живорадеее!!!
– Ајде Данило, уђи, немој с шора викати.
– Добар дан у кућу.
– Добар дан. Дуго те није било, којим добром?
– Да је добро, и није.
– А зашто не би било, побогу?
– Све ми узели, мој Радиша. За откуп… кажу даће неке обавезнице, а ја ти не знам ни шта је то. Где ти је отац?
– И нама су. Оставили само да на гладовању преживљавамо. Отац намирива ону јуницу што једина остала.
– Вама је лако, имате много земље, ваљда сте нешто склонили.
– Мислиш сакрили?
– Па да, то мислим.
– А где да сакријемо, кад све претресају? Преврћу наглавце.
– Не могу баш све, закопа се у земљу.
– Ма, нађу скотови.
– Мислио сам ако… да ми позајмиш… да преживим.
– Нема, Данило, очинјег ми вида, ни за нас није остало.
– Прича се да вас видели како ноћу одлазите према Јаснској, па сам помислио…
– Ко прича?
– Село.
– Ма, ишли у рибе на реку.
– Колима и коњима?
– Брже је, а и…
– Добро, ја мислио само… ал кад нема, оно нема.
– Седи, ни ракију ниси попио.
– Ниси ни понудио.
– Ма, збуних се мало… дуго ниси долазио, па…
– Нека, други пут. Морам даље.

***

– Домаћинеее!!!
– Ту смо, ту смо! Изволите.
– Је ли Живорад код куће?
– Ту је господине, саћу га звати.
– Нисмо ми господа, снајка, ми смо сад сви другови.
– Да, чула сам… саћу ја…

***

– Здраво Живораде.
– Здраво мајоре.
– Нећеш да ме понудиш да седнем, уби ова врућина цео дан.
– Ниси дошо да седиш, чим водиш оволику булументу са собом.
– Па и нисам.
– Којим добром, ако добро носиш?
– Добром дођох, а шта ћу понети од тебе зависи.
– Што је од мене, увек добро било.
– Према мојој евиденцији, Живораде, ти ниси предао за откуп онолико колико си требао.
– Предао сам све што сам имао. То што је остало, није ни за преживети до следеће жетве.
– Па како мислиш да преживиш?
– Дадосте нам оне папире, од њи ваљда.
– Њи ћеш наплатити тек на лето, ако буде било пара.
– Па не знам онда. Зајмићу.
– Од кога, Живораде? Од оних што су сакрили као ти?
– Ништа ја нисам сакрио.
– Јеси, а знам и где.
– Онда нађи, па узми.
– Што би се ја мучио, кад ћеш ме ти одвести и сам откопати.
– То су лажи, село пр…!
– Ћути Радиша!
– Кажи Радиша, шта село пр…
– Ништа.
– Кажи, кажи. И ја сам чуо, па да видимо јесмо ли чули исто.
– …
– Значи нећеш. Где ти је жена, Радиша?
– Тамо је, у кући с матером.
– Трудна, само што не роди, а?
– Да, чекамо сваки дан.
– Аха, зови де је овамо.
– Шта ће вам она.
– Ти си своје рекао, Живораде, пусти нас двоицу да сад разговарамо. Зови жену, Радиша!
– Она ништа не зна, шта ће она…?
– Зови кад кажем!
– Смиљкаа!!
– Шта је… да донесем ракију, кафу…?
– Дођи овамо.
– Кажи Радиша.
– Оће бити мушко, снајка?
– Ако Бог да.
– Ви сељаци ништа без Бога не можете да урадите.
– Само он зна, госпон официру.
– Везуј за капију!
– Кога друже мајоре.
– Њу.

– Везуј кад кажем!
– Чекај, шта то радиш… имаш ли ти човека у себи… животињо!!!
– Куш, матори, ако нећеш да ти просвирам метак кроз ту ћелаву главу. Куш!! Сви сте ви четници, народни издајници! Мајку вам четничку, све ћу вас побити!
– Станте, људи, шта је она крива!? Станте..!
– И ти ућути, и тебе ћу, све ћу ја вас…! Удри том тојагом, нек се испили и то четничко копиле да и њега…! Удри велим!

Advertisements
Published in: on 20. јануара 2010. at 6:54 pm  Comments (8)  

The URI to TrackBack this entry is: https://archibald57.wordpress.com/2010/01/20/%d0%be%d1%84%d0%b8%d1%86%d0%b8%d1%80-5/trackback/

RSS feed for comments on this post.

8 коментараПоставите коментар

  1. Uh bre…nemam reči.Mogu samo da plačem.A neću.Baš neću.
    Jeziva, ali poučna priča.Da čitajući naučimo svi ponešto..

  2. Na žalost tako je, i istina je…

  3. uh..

  4. Baš uh…

  5. joj joj.. i opet.. joj.. ubila me priča, a bome i slova.. dugo nisam čitala ćirilicu, ali nisam zaboravila.. pročitala sam ih od 1-4.. umorila sam se.. lupa me temperatura.. 😦 vidiš, nije mi ono noćas bilo pametno.. vratila se.. no dobro, zatvaraju mi se oči.. idem predahnuti.. do čitanja arč..

  6. Već sam ti rekao kakve su moje priče. Ipak, drago mi je da si nastavila da ih čitaš, i siguran sam da ćeš u njima naći ono što tražiš, ma šta to bilo. Žao mi je što se tako osećaš, ali odmori malo, proći će.

  7. Baka mi pricala…kada su dedi izveli i poslednjeg konja iz dvorista, pao i crk’o. Ne umro, crko.
    Sve sam rekla.

  8. Da Sve si rekla, uz ovu priču to je sve…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: