Tajming kao sudbina

Spremala je deci doručak. Po hleb i mleko će otići kasnije, ima ga dovoljno za decu. Ona i nije gladna u to doba.

„Tata, dođi pred školu i donesi mi novac za blok i lenjire, pa ću sa drugaricama da odem da kupim i malo prošetam“. „Kad izlaziš iz škole“? „U jedan i deset“.

Samo još da stavi veš u mašinu, pa će po hleb i mleko. Daleko je do ručka.

Ima još vremena dok ne pođe, tek je pola jedanaest. Napisaće priču i staviti na blog.

Uzima novčanik i polazi, a na vratima zvono. Došla baka da vidi unučiće. Kuva kafu. Po hleb i mleko će kasnije, kad isprati majku.

Priča mu nešto ne ide. Piše… briše… dodaje… oduzima… Skoro će podne.

Ispraća majku i vraća se da proveri ručak na šporetu. Još samo da stavi krompir da se kuva. Deca vole pire uz meso. Onda će do prodavnice po hleb i mleko.

Pola jedan. Vreme je da krene. Do škole mu treba oko petnaest minuta.

Polazi u prodavnicu preko ulice da kupi hleb i mleko i na drugom spratu zgrade shvati da je u žurbi zaboravola novčanik. Vraća se.

Seo je u auto i, kao mnogo puta do tada, shvatio da je zaboravio ključeve. Vraća se.

Sin je nešto zapitkuje, traži neku igračku. Prevrće po korpi, ne može da je nađe. Već je vreme da krene po hleb i mleko.

Vozi brže nego što je dozvoljeno, jer nije mogao odmah naći ključeve. Ponekad ih ne stavi tamo gde im je mesto, pa izgubi mnogo vremena dok ih nađe.

Pretrčava ulicu do prodavnice, žureći da kupi hleb i mleko, jer su deca ostala sama u stanu.

Izlazi iz automobila koji je parkirao pogrešno i vidi je kako pretrčava ulicu.

Dugo se nisu sreli, a i malo se poznaju. Možda ga neće prepoznati.

Videla ga je posle mnogo vremna kako izlazi iz auta i nešto je izazvalo silnu želju da mu priđe, pozdravi ga.

Pozdravili su se kao da se znaju oduvek. Čak su se i poljubili kao stari znanci, a samo dva puta su se videli u životu.

Popodne su pili kafu u njegovom stanu. Bio je 2 decembar.

Između Božića i Pravoslavne nove godine, bili su porodica.

Ljubav se dogodi, ili se ne dogodi. A kad se dogodi, ne može se se od nje pobeći.

Da nije trebala da se dogodi, verovatno bi ona na vreme pošla u prodavnicu da kupi hleb i mleko… ili bi njegovoj ćerki blok i lenjiri zatrebali u neko drugo vreme. Pa, možda bi prethodnog dana i te ključeve od auta stavio na svoje mesto..

Ko zna… sudbina je kao dete – voli da se igra… – pročitao je u njenoj svesci koju je donela sa sobom

Advertisements
Published in: on 5. фебруара 2011. at 3:17 pm  Comments (21)  

The URI to TrackBack this entry is: https://archibald57.wordpress.com/2011/02/05/tajming-kao-sudbina/trackback/

RSS feed for comments on this post.

21 коментараПоставите коментар

  1. Vreme kao pomoćnik sudbine ili njen sastavni deo…nekad nas sastavi nekad rastavi….
    Nedostajao si…da nas obasjaš svojim toplim pričama 🙂

  2. Opet sam/smo tu 🙂

  3. dobro je, svi su preziveli! vise ne citam nista kod tebe bez straha da neko nece ziv docekati kraj price…

  4. E, baš si me nasmejala Suzy.. 🙂

  5. eto vidis zivotne nepravde-ja tebe nasmejem, a ti mene rasplacases!? uzasi promiskuiteta 😛

  6. Ma, sve je to život.. „suze i osmesi“ 😦 🙂

  7. Kao i uvek maestralno napisano. 🙂 Tako je rečeno. 😉

  8. i ja pomislih kao i Suzi, dobro je da su svi zivi na kraju 🙂

  9. Hvala Čarolijo. Sudbina je kao i ljubav, nešto što je rečeno, ili što, kad se desi, ne možeš pobeći od nje 🙂

  10. Pa, nisam valjda toliko morbidan, Zelena… hehehe

  11. to se desi ili ne desi
    srećni su oni kojima se desi
    uživaj/te

  12. skola, kuca, skola.. pa opet kuca… socijalni zivot mi je nacisto ugrozen- okruzuju me materijalisti i toga sam sita… a onda sednem i listam mejlowe i na trenutak odlutam u daleke krajeve… odlutam do mesta gde se svi vole, do mesta gde svi s ljubavlju cekaju godoa… obozavam taj osecaj.. Hvala ti!!! Stvar je, kao i obicno, nenormalno dobra :)))

  13. 🙂

  14. Sudbina baš zna da promeša karte 🙂

  15. sve je receno u naslovu 🙂

  16. Dobrodošla u haciendu Herash 🙂 …

  17. Da Breskvice, ovako nešto se ne događa svaki dan 🙂

  18. Baš volim kada se tako nešto „zakuva“. Sve je to „tamo negde“ zapisano i tako je baš trebalo da se desi. Čestitam i srećno! 😉

  19. da potvrdim da se ne moze od ovako necega pobeci 😀

  20. Jeste, tako je… 🙂

  21. […] Od sudbine se ne može pobeći i sve, baš sve se s’ nekim razlogom dešava.   Tajming kao sudbina CITAT: …………Da nije trebala da se dogodi, verovatno bi ona na vreme pošla u […]


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: